Žene u medijima:
Oblici uznemiravanja na radu u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini

KOMPARATIVNI IZVEŠTAJ

KOMPARATIVNA ANALIZA

Novinarski sindikati, udruženja i medijske organizacije iz BiH, Srbije, Slovenije i Hrvatske, sproveli suprvo dubinsko istraživanje radnog okruženja žena u medijima, sa fokusom na obrasce i vrste nasilja.

Istraživanje pokazuje da nasilje nad medijskim radnicama nije izolovan slučaj, nego stvarni, strukturalni i sistemski problem medijskog radnog okruženja.

NASILJE SE RETKO PRIJAVLJUJE

Kršenje ljudskih prava, nasilje i uznemiravanje u medijima, retko se prijavljuje. Nalazi istraživanja ukazuju da je nepoverenje u efikasnost i nepristrasnost procedura nakon prijave jedan od ključnih razloga zbog kojih žene u medijima ne prijavljuju diskriminaciju i nasilje na radu. Strah od stigme, nerazumevanja i odmazde, dodatno utiču na takvu odluku.

NESTABILAN I DISKRIMINATORAN SISTEM RADA

Suštinski problem nije samo u nedostatku normiranja, već i u izostanku potpune primene zakona unutar nestabilnog i diskriminatornog sistema rada. Ovakvom okruženju dodatno pogoduje široko rasprostranjen prekarni rad, naročito u Srbiji i Bosni i Hercegovini, kao i nepouzdani mehanizmi zaštite od nasilja i uznemiravanja.

SLABI MEHANIZMI ZAŠTITE

Postojeći mehanizmi zaštite se često opisuju kao „mrtvo slovo na papiru“ zbog nedostatka preventivnih mera, rodno osetljivog pristupa, obuke zaposlenih i pouzdanih procedura primene. Nisko poverenje u interne procedure, strah od odmazde i učestali izostanak daljeg postupanja dovode do neadekvatnih rešenja i ograničenih ishoda.

ORGANIZACONA KULTURA KOJA POGODUJE ŠTETNIM PRAKSAMA

Redakcije se često opisuju kao toksična okruženja u kojima su diskriminatorne prakse, svakodnevni seksizam i uznemiravanje normalizovani. Muškocentrična shvatanja učvršćuju hijerarhijske odnose moći i oblikuju redakcijsku kulturu u kojoj ćutanje postaje racionalan izbor, a prijavljivanje nosi rizik.

OPTEREĆENJE NA MENTALNO ZDRAVLJE

Iscrpljenost i sagorevanje na radnom mestu se opisuju kao problemi epidemijskih razmera, usled nedostatka osoblja, kontinuirane izloženosti uznemiravanju i diskriminaciji i prekomernom obimu posla. Opterećenje je dodatno pojačano višestrukim društvenim ulogama i porodičnim obavezama medijskih radnica, koje su obeshrabrene da prepoznaju i govore o izazovima u vezu sa mentalnim zdravljem.

Regionalni upitnik popunilo je 606 žena iz navedenih zemalja.

Osigurana je raznolikost uzorka premakriterijumima godina, oblika zaposlenja i vrste medija (vlasničke i organizacione strukture) u kojima suispitanice zaposlene.

SEKSUALNO UZNEMIRAVANJE I RODNO ZASNOVANO NASILJE

Seksualno uznemiravanjei rodno zasnovano nasilje predstavljaju teške oblike kršenja ljudskih prava u medijskom sektoru. PremaIstanbulskoj konvenciji, nasilje nad ženama označava kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nadženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode, odnosno mogu da dovedu, do fizičke, seksualne, psihičke, odnosno ekonomske povrede, odnosno patnje za žene. Konvencija takođedefiniše “rodno zasnovano nasilje nad ženama” kao nasilje koje je usmereno protiv žene zato što je žena, odnosno, ono koje nesrazmerno utiče na žene. Seksualno uznemiravanje podrazumeva svaki oblikneželjenog verbalnog, neverbalnog, odnosno fizičkog ponašanja seksualne prirode, u svrhu, odnosno, uz ishod povrede dostojanstva lica, posebno kada se stvara zastrašujuća, neprijateljska, degradirajuća, ponižavajuća, odnosno, uvredljiva atmosfera. Ove pravne definicije uspostavljaju normativni okvir zatumačenje rezultata istraživanja, koji ukazuju na sistemsko i široko zastupljeno rodno zasnovano nasiljei seksualno uznemiravanje nad medijskim radnicama u sve četiri zemlje.

Većina ispitanica (78,38%) je potvrdila da su ranije iskusile neki oblik rodno zasnovanog nasiljatokom rada. Ovaj podatak se odnosi na rodno zasnovane napade i pretnje, diskreditaciju na rodnojosnovi, verbalne i neverbalne oblike seksualnog uznemiravanja i seksualnog nasilja. Rezultati pokazujuda seksualno uznemiravanje nije marginalna pojava u medijskom sektoru, već strukturalni rizik koji je duboko ukorenjen u organizacionoj kulturi, u odnosima moći i institucionalnim praksama koje utiču nasvakodnevni rad žena u medijima.

Preuzmi kompletan izveštaj

Broj i udio ispitanica u regionalnom upitniku prema državama

Starosna struktura ispitanica u regiji prema dobnim skupinama

Pravilnik

Pravilnik je trenutno u pripremi i uskoro će biti dostupan — pratite nas.

Uskoro

Žene u medijima

Više o projektu

Rodno zasnovano nasilje kontinuirani je izazov našeg društva, duboko je ukorenjeno u društvenimnormama i stavovima, a dodatno ga pojačavaju nejednake strukture moći. Ovaj projekat direktno je usklađen sa Strategijom za rodnu ravnopravnost 2020–2025. Evropske komisije, koja naglašava istrajanrad na rešavanju problema nasilja i uznemiravanja u radnom okruženju. Projekat konkretno odgovarana poziv CERV-2024-DAPHNE, čiji je cilj prevencija i borba protiv rodno zasnovanog nasilja. Fokusiranjem na medijski sektor, projekat se bavi značajnim područjem u kojem je takvo nasiljeprisutno.

Iako je problem rodno zasnovanog nasilja u radnom okruženju u medijima globalni problem koji je prisutan i u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, na ovim prostorima nemamo dovoljnoistraživanja i podataka koji mogu potkrepiti ovu tvrdnju, a time i omogućiti odgovor zasnovan nadokazima i praćenje napretka.

Iz tog razloga, pet partnerskih organizacija – Zavod Krog (Slovenija), Sindikat novinara Hrvatske, SHN (Hrvatska), Granski sindikat kulture, umetnosti i medija “Nezavisnost“ (Srbija), Mediacentar Sarajevo (BiH) i Društvo novinara Slovenije, DNS (Slovenija), uz sufinansiranje Evropske unije, pokrenuli suprojekat “Žene u medijima“.

Žene u medijima:Oblici uznemiravanja na radu u Sloveniji, Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini